By mid-February, we were finally hit by a few sub-zero days. As the weather was not favorable for flea market traders, we will collect rare photos from previous weeks in one of the following posts. And in the meantime…

In the meantime, the Sun suddenly warm the days and the temperature went up to 18 degrees Celsius! And that is usually the moment when the tennis season begins in our region. It started with the preparatory match Jovanović–Andjelković, on a hard court, with the obligatory presence of an Umpire, a spectator and a photographer…

До средине фебруара најзад нас је задесило неколико ледених дана. Како време није било наклоњено трговцима са бувљака, сакупићемо ретке снимке из претходних недеља у неком од наредних постова. А у међувремену…

У међувремену је нагло грануло сунце и температура је отишла чак до 18 степени! А то је обично тренутак кад почиње тениска сезона у нашим крајевима. Почело је припремним мечом Јовановић–Анђелковић, на тврдој подлози, уз обавезно присуство арбитра, гледаоца и фотографа…

Both competitors started the match in a friendly way, but with great ambitions, since that number one is… what was his name? Djordjevic… Oh, yes, Djokovic… Well, he was already preparing in the warm hotel in Australia, and at some tournaments, which means that our neighbors have to make up for the serious backlog.

Оба такмаца кренула су у меч пријатељски, али са великим амбицијама, пошто је онај број један… како се беше зваше? Ђорђевић… Не, уствари Ђоковић… Е, тај, он се већ припремао по топлом хотелу у Аустралији, и по неким турнирима, што значи да наше комшије морају да надокнаде озбиљан заостатак.

Andjelković got the advantage of first service:

Анђелковићу је припало првенство сервиса:

Jovanović, on the other side of the net, worked miracles with the returns:

Јовановић је, с друге стране мреже чинио чуда ретернима:

The energy at the change of sides after the first game was at an extremely high level:

Енергија је на промени страна после првог гема била на изузетно високом нивоу:

Andjelković, however, continued to put pressure with the serve and forehand, and Jovanović returned to his old shoulder injury…

Анђелковић је, међутим, наставио да притиска сервисом и форхендом, а Јовановићу се вратила стара повреда рамена…

Pay attention to this exemplary top-spin forehand.

Обратите пажњу на овај школски топ-спин форхенд.

These guys could open a tennis school in peace! One of the most important lessons would be how not to give up despite the injury!

Ови момци могли би мирно да отворе и школу тениса! Једна од најважнијих лекција била би како се не предавати упркос повреди!

Now, if you insist on knowing how the match ended, I’ll tell you. Well, of course, it was…

A Tie!

Е, сад, ако инсистирате да знате како се меч завршио, рећи ћу вам. Па наравно, било је…

Нерешено!

^{This Photo by Deepak Verma from Pexels.com}

See you very soon!

All the photos except the last one are mine, and in this #makemesmile they are taken with the Fujifilm X-T20 and Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4 R LM OIS and Exacta 70-210mm f/4.5-5.6 lenses.

До скорог виђења!

Све фотографије осим последње су моје, и снимљене су фотоапаратом Фуџифилм Х-Т20, са објективима Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4 R LM OIS и Exacta 70-210mm f/4.5-5.6.

This post is made as a contribution to a photo challenge done in collaboration of two of our members: @tattoodjay hosts a competition called “Wednesday Walk” and @elizacheng’s contest called “Make me Smile”.

Овај текст сачињен је као прилог фотографском такмичењу организованом у сарадњи два наша члана: @tattoodjay домаћин је такмичења под називом „Шетња средом“ а такмичење које води @elizacheng назива се „Измами ми осмех“.